> Геопоетика

Прекасно: старински роман
Бранка Криловић
Геопоетика
Београд, 2018.
После објављене две збирке прича („Јутарњи акт“, 2000, и „Толико од мене“, 2015) Бранка Криловић, новинарка и позоришни критичар, на књижевној сцени се појавила са романом „Прекасно“.  Реч је о љубавном роману, у коме пратимо неколико љубавних прича савременог доба на просторима бивше Југославије. Главни јунак, професор математике у пензији и његова некадашња ученица, срећу се после пола века и исповедају једно другом своје животне приче. У поднаслову ауторка је приписала роману одредницу „старински“. Према „Речнику српскога  језика“ (Нови…
прочитајте целу препоруку >>
Окорела земља чуда и крај света
Харуки Мураками
Геопоетика
Београд, 2010.
Чудесна фантазија Харукија Муракамија води нас у свет где су информације благо о које се отимају супростављене групације- Систем и Фабрика, односно њихови радници- калкулуси и крекери. А за чување информација о важним научним сазнањима и експериментима користи се људски ум, односно оно несвесно у човеку као најсигурније место на свету. Јер ни сами калкулуси не знају шта све од података обраде кроз своју подсвест. Мураками даје мрачну слику света где су научни експерименти са људском свешћу и манипулација њоме од виталног значаја, а сам чове…
прочитајте целу препоруку >>
Луткар
Јустејн Гордер
Геопоетика
Београд, 2016.
Јусејн Гордер (8. август 1952) је норвешки интелектуалац и аутор новела, кратких прича и књига за децу. Гордер је рођен у Ослу, од родитеља педагога. Студирао је скандинавске језике и теологију на универзитету у Ослу. Његово најпознатије дело је Софијин свет, у поднаслову Роман о историји филозофије. Ово популарно дело је преведено на педесет три језика; одштампано је двадесет шест милиона примерака, а само у Немачкој је продато преко три милиона. Као и већина Гордерових књига и ова садржи велике филозофске мисли, суштинска животна пит…
прочитајте целу препоруку >>
Факсимил
Алехандро Самбра
Геопоетика
Београд, 2017.
Користећи формат теста за проверу језичких компетенција, тј. степена познавања, разумевања и способности употребе неког (матерњег или страног) језика, од лексичког, преко синтаксичког, до нивоа разумевања дужих текстова, запажени и вишеструко награђивани чилеански писац Алехандро Самбра успео је да, још једном, покаже способност књижевности, као уметности језика, да се непрестано иновира и да у језичким материјалима из свакодневице и специјализованих дискурса открива неслућене и непредвиђене могућности. Роман Факсимил: збирка задатака …
прочитајте целу препоруку >>
Мале историје
Петер Енглунд
Геопоетика
Београд, 2009.
Кроз низ занимљивих прича о наизглед малим, свакодневним појавама и стварима, „које могу у нашим животима да оставе далеко већи траг“ него крупни историјски догађаји, шведски академик, историчар Петер Енглунд (1957) у збирци есеја Мале историје дочарава и приближава читаоцу историју приватног живота од средњег века до савременог доба. Из историјске перспективе, Енглунд пише о човековом доживљају природе, рачунања времена, подизања и образовања потомства, прљавштине и смрада, страха, мрака, тишине, самоће, доколице, сиромаштва, смрти, и о друш…
прочитајте целу препоруку >>
О чему говорим кад говорим о трчању
Харуки Мураками
Геопоетика
Београд, 2017.
Да ли сте се некада питали шта је то што маратонца мотивише да макар и пузећи ипак стигне до циља и којом медитативном методом или мантром успева да постане човек-машина претварајући се цео у ноге које трче? Одговор даје светски познати писац и страствени тркач на дуге стазе, Харуки Мураками, у делу О чему говорим кад говорим о трчању. Објавивши књигу о трчању, читалачкој публици је дао на увид личне мемоаре који су проистекли из тркачких дневничких бележака записаних 2005/2006. године. Мураками је пре свега веома плодан писац и човек невероватне е…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.