Filozofija usamljenosti
izdavač: Geopoetika izdavaštvo, Beograd, 2017.
broj strana: 196
naslov originala:
Ondskapens filosofi
prevodilac: Radoš Kosović

Pred nama je knjiga norveškog pisca, profesora filozofije, koji je, cem o  usamljenosti, pisao i o pojmovima zla, dosade, straha itd. u filozofiji. Zanimljivo je da se, iako neretko pominjana, usamljenost dugo nije uspevala nametnuti kao centralna tema nekog dela na polju filozofije. U Filozofiji usamljenosti doživljaj ovog osećanja, kako ga Svensen naziva, jeste sagledan i iz ugla mnogih filozofa, poput Hajdegera, Rusoa, Jaspersa, Ničea i drugih. Međutim, ovo delo možemo pre svega posmatrati kao rezultat autorevog pokušaja da se utvrdi razlika između samoće i usamljenosti. Ono probuđuje pitanja kao što su: koga najviše usamljenost pogađa, kako ona nastaje, traje i nestaje, da li je usamljenost suprotna ljubavi i prijateljstvu?

 

Svensen u nekoliko navrata jasno razlikuje samoću i usamljenost, smatrajući da samoća može da bude korisna za čoveka, jer mu ona zapravo omogućava da se udalji od svog okruženja, okrene sebi i dođe do samospoznaje, ali isto tako upozorava da preduga samoća može dovesti do usamljenosti, osećaja odbačenosti od sredine u kojoj živi, i ozbiljnije patologije. Usamljenost, kroz knjigu provučena kao negativno osećanje, bez obzira na shvatanja nekih filozofa, po Svensenu se može prevazići kroz samoostvarivanje bez prevelike potrebe da vas drugi potvrđuju kao dovoljno dobra i vredna ljudska bića. Međutim, čovek po svojoj prirodi jeste društveno biće, te kao takav, tek u odnosu sa drugim ljudima zadovoljava osnovne potrebe za sigurnošću, zaštitom, ljubavlju, rešavanjem određenih problema. Paradoksalno, čini se da je savremeni čovek, zahvaljujući razvoju tehnologije povezan sa ljudima na razne načine, sve usamljeniji.  Stiče se utisak da zbog brzog načina života i promene sistema vrednosti biva „osuđen“ na površne i kratkotrajne veze, koje mu nakon završetka prouzrokuju još veću usamljenost. Istraživanja koje je autor sproveo u Norveškoj govori da su žene usamljenije od muškaraca, stariji ljudi od mlađih, a posebno je pogođena kategorija invalida i imigranata. Čak je i genetska predispozicija spomenuta kod hronične usamljenosti.

 

Filozofija usamljenosti jeste korisna za svakog čitaoca koji želi da sazna nešto više o ovom fenomenu, bilo da ga oseća kao prisutan teret, potencijalnu opasnost, ili interesantnu pojavu koju nastoji posmatrati sa filozofskog stanovišta.

Odlomak iz dela

Usamljenost nam otkriva suštinsko ograničenje onoga što možemo biti, upravo zato što nam tako jasno pokazuje da nismo sebi dovoljni. Od rođenja, još pre rođenja, naš život je isprepletan s drugim životima, i celog tog života stvaramo nove veze kako se stare prekidaju. Kao što D. H. Lorens ističe, ljudski život je takav da sve u njemu, čak i individualnost, zavisi od našeg odnosa prema drugima. Bez tog bi nestao i veliki deo naše individualnosti, jer je razvija i definiše upravo naš odnos prema drugima.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.