Филозофија усамљености
издавач: Геопоетика издаваштво, Београд, 2017.
број страна: 196
наслов оригинала:
Ondskapens filosofi
преводилац: Радош Косовић

Пред нама је књига норвешког писца, професора филозофије, који је, ceм о  усамљености, писао и о појмовима зла, досаде, страха итд. у филозофији. Занимљиво је да се, иако неретко помињана, усамљеност дуго није успевала наметнути као централна тема неког дела на пољу филозофије. У Филозофији усамљености доживљај овог осећања, како га Свенсен назива, јесте сагледан и из угла многих филозофа, попут Хајдегера, Русоа, Јасперса, Ничеа и других. Међутим, ово дело можемо пре свега посматрати као резултат ауторевог покушаја да се утврди разлика између самоће и усамљености. Оно пробуђује питања као што су: кога највише усамљеност погађа, како она настаје, траје и нестаје, да ли је усамљеност супротна љубави и пријатељству?

 

Свенсен у неколико наврата јасно разликује самоћу и усамљеност, сматрајући да самоћа може да буде корисна за човека, јер му она заправо омогућава да се удаљи од свог окружења, окрене себи и дође до самоспознаје, али исто тако упозорава да предуга самоћа може довести до усамљености, осећаја одбачености од средине у којој живи, и озбиљније патологије. Усамљеност, кроз књигу провучена као негативно осећање, без обзира на схватања неких филозофа, по Свенсену се може превазићи кроз самоостваривање без превелике потребе да вас други потврђују као довољно добра и вредна људска бића. Међутим, човек по својој природи јесте друштвено биће, те као такав, тек у односу са другим људима задовољава основне потребе за сигурношћу, заштитом, љубављу, решавањем одређених проблемa. Парадоксално, чини се да је савремени човек, захваљујући развоју технологије повезан са људима на разне начине, све усамљенији.  Стиче се утисак да због брзог начина живота и промене система вредности бива „осуђен“ на површне и краткотрајне везе, које му након завршетка проузрокују још већу усамљеност. Истраживања које је аутор спровео у Норвешкој говори да су жене усамљеније од мушкараца, старији људи од млађих, а посебно је погођена категорија инвалида и имиграната. Чак је и генетска предиспозиција споменута код хроничне усамљености.

 

Филозофија усамљености јесте корисна за сваког читаоца који жели да сазна нешто више о овом феномену, било да га осећа као присутан терет, потенцијалну опасност, или интересантну појаву коју настоји посматрати са филозофског становишта.

Одломак из дела

Усамљеност нам открива суштинско ограничење онога што можемо бити, управо зато што нам тако јасно показује да нисмо себи довољни. Од рођења, још пре рођења, наш живот је испреплетан с другим животима, и целог тог живота стварамо нове везе како се старе прекидају. Као што Д. Х. Лоренс истиче, људски живот је такав да све у њему, чак и индивидуалност, зависи од нашег односа према другима. Без тог би нестао и велики део наше индивидуалности, јер је развија и дефинише управо наш однос према другима.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.