Rusoovo delo „Društveni ugovor“ je jedno od najznačajnijih dela koje govori o državi, pravu i zakonima. Ruso je često bio osporavan i kontraverzan, knjige su mu spaljivane, napadan je i proganjan od stane uticajnih intelektualaca svoga vremena. Imajući u vidu period u kome je živeo i radio u Francuskoj, ne čudi što se oštro zalaže za antiapsolutističku vlast. Vrlo snažno je prikazao sve manjkavosti vladavine jednog čoveka ili manjine bilo da su to monarhija ili oligarhija, i istakao da takav koncept vlasti dovodi do uzurpatorske nelegitimne vlasti. Ono za čim on teži je glas naroda koji se može čuti samo kroz institucije. Francuski mislilac jedno od centralnih mesta daje zakonima koji su uslovi da se građani udružuju i na taj način izraze svoje stavove. U građanskom društvu pravda ne potiče od boga već iz razuma, a zakoni su delo naroda. Zakon nije ništa drugo nego izjava opšte volje. Zakon poseduje opštost i važi za sve. Upravo takvim razmišljanjem Ruso navlači na sebe veliko nezadovoljstvo vladara širom Francuske pa i Evrope. Odnos vlasti i pojedinca se najbolje može sagledati društvenim ugovorom u kojem građani ostvaruju dogovor o zajedničkim pravilima i obavezama kako bi zaštitili sebe i druge od nasilja i drugih nepravdi. Prirodna sloboda koju čovek gubi društvenim ugovorom nadoknađuje se građanskom slobodom. Prva je ograničena snagom pojedinca, druga je ograničena opštom voljom. Svaka vlast mora počivati na zakonima i niko ne sme biti izvan zakona. Ova knjiga je uticala na mnoge mislioce – između ostalog i na Kanta, i obavezna je literatura u izučavanju društvenih teorija.